Грч није отишао, а дошла је врелина. Чак и наша опуштања су некако нагла и грчевита. Тако смо ушли у ово чудно лето, пуно замки и препрека. Нико није убеђен у опет проглашену победу над епидемијом, што многе гура у једну од две врсте претеривања: у карикатурални страх или празноглаво јуначење. У знаку те ровитости протиче све, чак и путовања. Сигурно је само да смо „уморни по дубини” и безрадосни, а са тим се није лако носити.
Нови број Националне ревије је пред нама. Кроз њега, раскриљују нам се Љубостиња и Тара, Бешеново и Гомолава, сликарство и поезија, шампиони знања и спорта, примери који нам помажу да издржимо. У неукусној буци и хистерији шарлатанства око нас, постају још важнији они добри тихи сапутници, вазда поуздан ослонац. Виде, али не вичу, не намећу се и не размећу. Знају и шта хоће и шта могу. То покушавамо да будемо и ми својим читаоцима. А то су и они нама.
Грч није отишао, а дошла је врелина. Чак и наша опуштања су некако нагла и грчевита. Тако смо ушли у ово чудно лето, пуно замки и препрека. Нико није убеђен у опет проглашену победу над епидемијом, што многе гура у једну од две врсте претеривања: у карикатурални страх или празноглаво јуначење. У знаку те ровитости протиче све, чак и путовања. Сигурно је само да смо „уморни по дубини” и безрадосни, а са тим се није лако носити.
